Светски дан срца, 29. септембар

Светски дан срца, 29. септембар

15 Sep 2026

Светски дан срца установљен је 2000. године са циљем да се јавност широм светаинформише о значају и мерама превенције болести срца и крвних судова. Преманајновијим подацима Светске федерације за срце (СФС) и Светске здравственеорганизације (СЗО), болести срца и крвних судова представљају глобални водећи узроксмртности, односећи око 20,5 милиона живота сваке године Процењује се да данасвише од 620 милиона људи живи са неким кардиоваскуларним проблемом, при чему сунајчешћи акутни инфаркт миокарда и мождани удар.

У Републици Србији ситуација прати овај глобални тренд и подаци Института за јавноздравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” потврђују да је готово 50% свих узрокасмрти у нашој земљи последица кардиоваскуларних обољења. Међутим, и до 80%превремених кардиоваскуларних догађаја може се успешно спречити па су посебноважне активности јавног здравља.

Ове године Светски дан срца се обележава под слоганом „Болест срца може битинеприметна: Ухвати ритам срца! Не пропусти ни један откуцај!”, а фокус је усмеренна:

• Препознавање скривених, немих симптома срчаних болести који често пролазенепримећени,
• Едукацију популације о атипичним и скривеним симптомима срчаних проблема(нпр. тиха хипертензија, необјашњив умор, благе аритмије),
• Активности ка доносиоцима одлука да имплементирају званичне националнестратегије и обезбеде универзалан приступ кардиолошкој нези и превентивнимскрининзима.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Међу најзначајније факторе ризика који директно доприносе развојукардиоваскуларних болести (KВБ) убраја се група метаболичких и бихејвиоралнихпоремећаја. Водеће место заузима повишен крвни притисак (хипертензија), који сесматра појединачно највећим покретачем и узроком преко 10,8 милиона смртнихслучајева годишње на глобалном нивоу. Следе употреба дуванских производа, која јеодговорна за више од осам милиона смртних исхода, као и повишен ниво шећера укрви и хронична физичка неактивност, при чему сваки фактор појединачно доприносиглобалном морталитету са око 6%. На крају, прекомерна телесна маса и гојазност несамо да представљају значајан ризик за настанак болести срца и крвних судова, већ иузрок 3,7–5 милиона превремених смртних исхода годишње. Важно је нагласити дасавремене епидемиолошке студије све већи значај придају и еколошким факторима,првенствено аерозагађењу, које се данас класификује као водећи фактор ризика уживотној средини са близу четири милиона повезаних кардиоваскуларних смртигодишње.

10 корака до бољег здравља и здравијег срца

1. Важније је шта једете, а не колико једете! Не прескачите оброке, бирајтенамирнице према нутритивној, а не енгергетској вредности и искључите пржење ипоховање као начине припреме хране.
2. Планирајте оброке унапред. Избегавајте високо прерађене намирнице, пекарскепроизводе и брзу храну јер су препуни скривених соли, шећера и штетних трансмасти.Понесите оброк од куће, а уколико једете ван куће предност дајте поврћу, интегралнимжитарицама, махунаркама, воћу.
3. Искључите алкохол или смањите његов унос на минимум. Не постоји „безбедна”количина алкохола за кардиоваскуларни систем. Свако смањење или потпуноизбацивање алкохола директно штити ваше срце, јетру и крвне судове.
4. Крећите се! Испуните недељни план редовне физичке активности. Златни стандардСЗО за одрасле је 150 до 300 минута умерене физичке активности недељно (око 30минута брзог хода дневно, пет дана у недељи). Сваки покрет се рачуна – дуготрајноседење је независан фактор ризика за срце, чак и ако вежбате у теретани.
5. Уведите „активни транспорт” у свакодневицу. Kада год можете, заменитеаутомобил или аутобус пешачењем или вожњом бицикла. Ако користите јавни превоз,сиђите две станице раније. Строго бирајте степенице уместо лифта – то је најлакшиначин да сваког дана урадите мини кардио-тренинг.
6. Реците одлучно не дувану и никотину. Престанак пушења је најбржа инвестицијау здравље. Већ годину дана након остављања цигарета, ризик од срчаног удара пада наполовину у поређењу са пушачима. Важно је избегавати и е-цигарете (вејп) и уређаје зазагревање дувана, јер они такође оштећују крвне судове.
7. Заштитите се од пасивног пушења. Боравак у просторијама са дуванским димомноси готово исти ризик као и активно пушење. Инсистирајте на томе да ваш дом будезона без дуванског дима.
8. Одржавајте пожељну телесну масу. Вишак масних наслага, нарочито у пределустомака, директно изазива хроничну упалу и инсулинску резистенцију. Губитак одсамо 5% до 10% вишка телесне масе значајно растерећује срце и снижава крвнипритисак.
9. Сазнајте свој кардиоваскуларни ризик. Посетите вашег изабраног лекара који ћеобавити мерење телесне масе и одредити индекс телесне масе, измерити обим струка икрвни притисак и упутити вас на лабораторијске анализе (шећер у крви, масноће...).Уколико је потребно лекар ће препоручити додатне прегледе, али и дати савет оначину исхране и физичкој активности.
10. Управљајте стресом кроз свесне паузе. Хронични стрес активира симпатичкинервни систем и подиже крвни притисак. Примените технику „микро-пауза” на послу:на сваких сат времена устаните, истегните се 3–5 минута, урадите вежбе дубокогдисања или изађите на свеж ваздух.

    Светски дан срца обележава се 29. септембра кроз широку мрежу глобалних илокалних активности које организују чланови и партнери Светске федерације за срце.Овај важан датум биће испраћен бројним јавним манифестацијама, стручнимпредавањима, трибинама, као и спортским и културним догађајима широм планете.

    У нашој земљи, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, усарадњи са мрежом окружних института и завода за јавно здравље, традиционалнопланира реализацију здравственоваспитних активности. Кроз предавања, јавне трибинеи базаре здравља, грађани ће имати прилику да бесплатно преконтролишу својефакторе ризика, посаветују се са лекарима и добију смернице како да унапредездравље свог срца.

Dom zdravlja Ćićevac